Ukoliko naručilac, primenom člana 153. stav 1. tačka 1) Zakona o javnim nabavkama, rešenjem usvoji podneti zahtev za zaštitu prava, postupak zaštite prava se ne može nastaviti pred Republičkom komisijom za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Međutim, podnosilac tog zahteva ima pravo da podnese novi zahtev za zaštitu prava kojim će osporiti radnje u postupku javne nabavke koje će naručilac preduzeti posle donošenja pomenutog rešenja o usvajanju zahteva za zaštitu prava. Ukoliko je podnetim zahtevom za zaštitu prava osporena sadržina konkursne dokumetnacije ili poziva za podnošenje ponuda, odnosno prijava, a naručilac rešenjem kojim usvoji zahtev za zaštitu prava kao osnovane oceni samo pojedine navode podnosioca zahteva, podnosilac ima pravo da podnese zahtev za zaštitu prava koji će imati istu sadržinu u pogledu onih navoda koje naručilac nije razmatrao ili ih je u rešenju ocenio kao neosnovane.
Obrazloženje:
Članom 153. stav 1. ZJN („Službeni glasnik RS“ broj 124/12, u daljem tekstu: ZJN), propisano je da posle prethodnog ispitivanja, u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava, naručilac će:
- Rešenjem usvojiti zahtev za zaštitu prava;
- Dostaviti odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke Republičkoj komisiji radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava.
Članom 153. stav 2. ZJN propisano je da rešenje iz stava 1. tačka 1) ovog člana naručilac dostavlja podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja.
Stavom 3. istoga člana propisano je da u slučaju iz stava 1. tačka 2) ovog člana naručilac je dužan da pismeno, u roku od tri dana od dana dostavljanja zahteva Republičkoj komisiji, obavesti podnosioca zahteva.
Članom 149. stav 2. ZJN propisano je da se zahtev za zaštitu prava može podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Članom 149. stav 11. ZJN propisano je da ukoliko je u istom postupku javne nabavke ponovo podnet zahtev za zaštitu prava od strane istog podnosioca zahteva, u tom zahtevu se ne mogu osporavati radnje naručioca za koje je podnosilac zahteva znao ili mogao znati prilikom podnošenja prethodnog zahteva.
Republička komisija ukazuje da u slučaju kada naručilac donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava, Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja dostavlja samo rešenje kojim je odlučio o podnetom zahtevu, bez dokumentacije predmetnog postupka. Dakle, obaveza dostavljanja celokupne dokumentacije osporenog postupka radi odlučivanja Republičke komisije u drugostepenom postupku zaštite prava propisana je samo u slučaju kada naručilac nije doneo rešenje o usvajanju zahteva za zaštitu prava, kada mu je zakon propisao obavezu dostavljanja odgovora na zahtev za zaštitu prava sa celokupnom dokumentacijom ovom organu, shodno odredbi člana 153. stav 1. tačka 2) ZJN.
S obzirom na navedeno, a shodno citiranim odredbama ZJN, Republička komisija zaključuje da nema zakonskih osnova za donošenje odluke od strane Republičke komisije po uloženom zahtevu za zaštitu prava u situaciji u kojoj naručilac donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava.
Republička komisija ističe da u navedenom slučaju podnosilac zahteva ima pravo da podnese novi zahtev za zaštitu prava, shodno odredbi člana 149. stav 2. ZJN, kojim će osporiti radnje koje je naručilac preduzeo posle donošenja rešenja kojim je usvojio prethodni zahtev za zaštitu prava.
Takođe, Republička komisija ističe da u slučaju da je zahtevom za zaštitu prava osporena sadržina konkursne dokumentacije ili poziva za podnošenje ponuda, odnosno prijava, sa više navoda, a ukoliko je naručilac rešenjem usvojio samo neke od navoda i u skladu sa njima izvršio izmenu konkursne dokumentacije, podnosilac zahteva ne može da snosi posledice predviđene članom 149. stav 11. ZJN u odnosu na one navode iz zahteva koje naručilac u rešenju uopšte nije razmatrao ili ih je ocenio kao neosnovane. To znači da bi u slučaju usvajanja samo nekih od navoda iznetih u zahtevu za zaštitu prava podnosilac zahteva svojim novim zahtevom za zaštitu prava u istom postupku javne nabavke mogao da osporava ne samo deo konkursne dokumentacije ili poziva za podnošenje ponuda, odnosno prijava, koje je naručilac nakon donošenja rešenja o usvajanju zahteva izmenio, već bi u novom zahtevu mogao da ponovi i navode iz svog prethodnog zahteva koje naručilac nije razmatrao ili ih je u rešenju o usvajanju ocenio kao neosnovane. Međutim, u novom zahtevu za zaštitu prava podnosilac ne bi mogao da iznosi nove navode u pogledu onog dela konkursne dokumentacije ili poziva za podnošenje ponuda, odnosno prijava, koje naručilac nakon donošenja rešenja o usvajanju zahteva nije menjao i koji su od momenta objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, odnosno prijava i konkursne dokumentacije kao takvi bili poznati podnosiocu, s obzirom na to da bi se u odnosu na ovaj deo konkursne dokumentacije ili poziva za podnošenje ponuda, odnosno prijava, primenjivala odredba člana 149. stav 11. ZJN.