8. Општа седница, 27.12.2013. године – 10. став (члан 153. ЗЈН/2012)

//8. Општа седница, 27.12.2013. године – 10. став (члан 153. ЗЈН/2012)

Уколико наручилац, применом члана 153. став 1. тачка 1) Зaкона о јавним набавкама, решењем усвоји поднети захтев за заштиту права, поступак заштите права се не може наставити пред Републичком комисијом за заштиту права у поступцима јавних набавки. Међутим, подносилац тог захтева има право да поднесе нови захтев за заштиту права којим ће оспорити радње у поступку јавне набавке које ће наручилац предузети после доношења поменутог решења о усвајању захтева за заштиту права. Уколико је поднетим захтевом за заштиту права оспорена садржина конкурсне докуметнације или позива за подношење понуда, односно пријава, а наручилац решењем којим усвоји захтев за заштиту права као основане оцени само поједине наводе подносиоца захтева, подносилац има право да поднесе захтев за заштиту права који ће имати исту садржину у погледу оних навода које наручилац није разматрао или их је у решењу оценио као неосноване.

Образложење:

Чланом 153. став 1. ЗЈН („Службени гласник РС“ број 124/12, у даљем тексту: ЗЈН), прописано је да после претходног испитивања, у року од пет дана од дана пријема уредног захтева за заштиту права, наручилац ће:

  1. Решењем усвојити захтев за заштиту права;
  2. Доставити одговор на захтев за заштиту права и комплетну документацију из поступка јавне набавке Републичкој комисији ради одлучивања о захтеву за заштиту права.

Чланом 153. став 2. ЗЈН прописано је да решење из става 1. тачка 1) овог члана наручилац доставља подносиоцу захтева, понуђачима и Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења.

Ставом 3. истога члана прописано је да у случају из става 1. тачка 2) овог члана наручилац је дужан да писмено, у року од три дана од дана достављања захтева Републичкој комисији, обавести подносиоца захтева.

Чланом 149. став 2. ЗЈН прописано је да се захтев за заштиту права може поднети у току целог поступка јавне набавке, против сваке радње наручиоца, осим ако овим законом није другачије одређено.

Чланом 149. став 11. ЗЈН прописано је да уколико је у истом поступку јавне набавке поново поднет захтев за заштиту права од стране истог подносиоца захтева, у том захтеву се не могу оспоравати радње наручиоца за које је подносилац захтева знао или могао знати приликом подношења претходног захтева.

Републичка комисија указује да у случају када наручилац донесе решење којим усваја захтев за заштиту права, Републичкој комисији у року од три дана од дана доношења доставља само решење којим је одлучио о поднетом захтеву, без документације предметног поступка. Дакле, обавеза достављања целокупне документације оспореног поступка ради одлучивања Републичке комисије у другостепеном поступку заштите права прописана је само у случају када наручилац није донео решење о усвајању захтева за заштиту права, када му је закон прописао обавезу достављања одговора на захтев за заштиту права са целокупном документацијом овом органу, сходно одредби члана 153. став 1. тачка 2) ЗЈН.

С обзиром на наведено, а сходно цитираним одредбама ЗЈН, Републичка комисија закључује да нема законских основа за доношење одлуке од стране Републичке комисије по уложеном захтеву за заштиту права у ситуацији у којој наручилац донесе решење којим усваја захтев за заштиту права.

Републичка комисија истиче да у наведеном случају подносилац захтева има право да поднесе нови захтев за заштиту права, сходно одредби члана 149. став 2. ЗЈН, којим ће оспорити радње које је наручилац предузео после доношења решења којим је усвојио претходни захтев за заштиту права.

Такође, Републичка комисија истиче да у случају да је захтевом за заштиту права оспорена садржина конкурсне документације или позива за подношење понуда, односно пријава, са више навода, а уколико је наручилац решењем усвојио само неке од навода и у складу са њима извршио измену конкурсне документације, подносилац захтева не може да сноси последице предвиђене чланом 149. став 11. ЗЈН у односу на оне наводе из захтева које наручилац у решењу уопште није разматрао или их је оценио као неосноване. То значи да би у случају усвајања само неких од навода изнетих у захтеву за заштиту права подносилац захтева својим новим захтевом за заштиту права у истом поступку јавне набавке могао да оспорава не само део конкурсне документације или позива за подношење понуда, односно пријава, које је наручилац након доношења решења о усвајању захтева изменио, већ би у новом захтеву могао да понови и наводе из свог претходног захтева које наручилац није разматрао или их је у решењу о усвајању оценио као неосноване. Међутим, у новом захтеву за заштиту права подносилац не би могао да износи нове наводе у погледу оног дела конкурсне документације или позива за подношење понуда, односно пријава, које наручилац након доношења решења о усвајању захтева није мењао и који су од момента објављивања позива за подношење понуда, односно пријава и конкурсне документације као такви били познати подносиоцу, с обзиром на то да би се у односу на овај део конкурсне документације или позива за подношење понуда, односно пријава, примењивала одредба члана 149. став 11. ЗЈН.

2017-10-09T10:08:24+00:00