Поводом информација које су објављене у средствима јавног информисања, у вези са поступком јавне набавке реконструкције Музеја савремене уметности, обавештавамо Вас о следећем:
Последњим решењем Републичке комисије за заштиту права у поступцима јавних набавки, донетим у конкретном поступку јавне набавке, дана 22.09.2015. године, наручилац Музеј савремене уметности је посебно упозорен о потреби доследног поштовања начела ефикасности и економичности, посебно имајући у виду колико дуго траје овај поступак јавне набавке, те да је у више наврата (четири пута) Републичка комисија доносила одлуке о делимичном поништењу тог поступка и налагала наручиоцу да на законит начин понови стручну оцену понуда јер је утврдила да је у току целог поступка наручилац вршио неправилну и непотпуну оцену понуда које су поднете.
Републичка комисија је, управо, због утврђених неправилности у активностима наручиоца у току целог поступка јавне набавке, у наведеном, последњем свом решењу посебно нагласила да је наручилац обавезан да приликом понављања стручне оцене понуда, исту изврши детаљно и пажљиво те да је такво поступање, према мишљењу Републичке комисије, неопходно, управо због дугог трајања овог поступка и низа утврђених недостатака и очигледних неправилности у досадашњој стручној оцени понуда.
У том смислу, изјава вд директора Музеја објављена у средствима јавног информисања о томе да су после шестог решења Републичке комисије донетог у истом поступку јавне набавке (и поништења тог поступка по четврти пут) поднете кривичне пријаве против Републичке комисије је заиста врло, врло индикативна. Наиме, након шестог решења које је Републичка комисија донела у конкретном поступку јавне набавке и након четвртог поништења тог поступка због низа неправилности које је овај орган утврдио, једини одговор и реакцију који су Министарство културе и наручилац имали је подношење кривичне пријаве против Републичке комисије, а не отклањање неправилности у том поступку јавне набавке.
На основу свега наведеног, поставља се питање да ли се подношење кривичне пријаве против Републичке комисије као самосталног и независног органа који одлучује о правилности оспорених поступака јавних набавки, и то без икаквих чињеница и доказа, а одмах након пријема решења Републичке комисије, у време када је још могуће да ће неко од понуђача оспорити Одлуку о обустави поступка коју је после поменутог решења Републичке комисије донео Музеј, може и мора схватити једино као отворени притисак на рад овог органа у наредном периоду када ће се поново одлучивати о правилности следећих радњи које ће од стране Музеја бити предузете у конкретном поступку. Дакле, Републичка комисија никако не негира право и обавезу свих надлежних државних органа да испитају њен рад, а нарочито органа у чијој је надлежности поступање у оквиру кривичног поступка, али још једном поставља питање да ли је овако, апсолутно паушално подношење кривичне пријаве, покушај и Министарства културе и Музеја савремене уметности да „дисциплинују“ Републичку комисију, посебно имајући у виду изричиту најаву у медијима о покретању новог поступка јавне набавке.
Републичка комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки