Као елементе критеријума економски најповољнија понуда из члана 85. став 2. Закона о јавним набавкама наручилац може да користи само оне елементе који се односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци. Дакле, као елементи критеријума не могу се користити они елементи који се односе на реализацију неких других, раније закључених уговора које је извршавао понуђач, као ни остале околности које нису у вези са извршењем конкретног уговора о јавној набавци.
Образложење:
Чланом 3. став 1. тачка 29) Закона о јавним набавкама („Службени гласник РС”, број 124/12; у даљем тексту: ЗЈН) прописано је да је критеријум мерило које се користи за вредновање, упоређивање и оцењивање понуда. За разлику од услова за учешће, који се односе на саме понуђаче и њихов статус и способност да буду учесници у конкретном поступку јавне набавке (чл. 75. и 76. ЗЈН), критеријум и елементи критеријума се односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци и служе да се понуде које нису одбијене као неприхватљиве, међусобно упореде и рангирају како би наручилац донео одлуку о додели уговора. Дакле, на основу елемената критеријума наручилац додељује конкретни уговор о јавној набавци неком од понуђача за којег је претходно утврђено да испуњава услове за учешће и остале елементе прихватљивости понуде из члана 3. став 1. тачка 33) ЗЈН.
Чланом 85. став 2. ЗЈН прописано је да се критеријум економски најповољније понуде заснива на различитим елементима критеријума у зависности од предмета јавне набавке, као што су:
- понуђена цена;
- попуст на цене из ценовника наручиоца;
- рок испоруке или извршења услуге или радова у оквиру минимално прихватљивог рока који не угрожава квалитет као и максимално прихватљивог рока;
- текући трошкови;
- трошковна економичност;
- квалитет;
- техничке и технолошке предности;
- еколошке предности и заштита животне средине;
- енергетска ефикасност;
- пост-продајно сервисирање и техничка помоћ;
- гарантни период и врста гаранција;
- обавезе у погледу резервних делова;
- пост-гаранцијско одржавање;
- број и квалитет ангажованих кадрова;
- функционалне карактеристике и др.
Цитирана одредба члана 85. став 2. ЗЈН, дакле, одређује да, поред најниже цене, други критеријум за доделу уговора о јавној набавци за који се може определити наручилац јесте економски најповољнија понуда и састављен је од више елемената тог критеријума, а не само од цене. Могући елементи тог критеријума су као примери и наведени у оквиру наведене одредбе ЗЈН, али 15 наведених елемената нису коначан списак будући да је на крају тог списка јасно наведено да су могући и други елементи („…и др.“). Републичка комисија сматра да поред слободе наручиоца да се определи за неки елемент критеријума који није наведен у цитираној одредби ЗЈН, постоји и обавеза за наручиоца да поштује основне захтеве који су за све елементе критеријума прописани у члану 84. ЗЈН – да елементи критеријума морају бити описани и вредновани, не смеју бити дискриминаторски и морају стајати у логичкој вези са предметом јавне набавке. Међутим, поред наведеног, а на основу анализе поменутих елемената који су набројани, као и осталих одредби ЗЈН – посебно оних које су цитиране у овом образложењу, може се закључити да наручилац за елементе критеријума економски најповољније понуде (како једног од наведених 15 тако и неких других који нису наведени у члану 85. став 2. ЗЈН) може одабрати само оне елементе који се односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци, с обзиром на то да само ови елементи могу имати неспорну логичку везу са предметом јавне набавке који је истовремено и предмет извршења уговора који се закључује након спроведеног поступка. Из наведених разлога Републичка комисија сматра да се као елементи критеријума економски најповољнија понуда не могу користити они елементи који се односе на реализацију неких других, раније закључених уговора које је извршавао понуђач, као ни остале околности које нису у вези са извршењем конкретног уговора о јавној набавци. Наиме, закључак је да се за разлику од услова за учешће који се односе на самог понуђача, елементи критеријума односе на извршење конкретног уговора о јавној набавци, јер примена истих следи након што је утврђено да су испуњени услови за учешће понуђача. Овај став Републичке комисије утемељен је и у одредби члана 85. став 4. ЗЈН којим је прописана забрана на основу које се услови за учешће из чл. 75. и 76. ЗЈН не могу одредити као елементи критеријума. Такође, из самог назива дела ЗЈН којим су уређени критеријуми – „Критеријум за доделу уговора“,може се закључити да се односе на само извршење конкретног уговора, односно да се кроз њихову примену у обзир узимају околности које указују на то какво ће бити извршење тог уговора, и какве ће то ефекте имати на наручиоца и обављање његове делатности, а све у смислу ефикасности и економичности као једног од начела јавних набавки.