Kao elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda iz člana 85. stav 2. Zakona o javnim nabavkama naručilac može da koristi samo one elemente koji se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci. Dakle, kao elementi kriterijuma ne mogu se koristiti oni elementi koji se odnose na realizaciju nekih drugih, ranije zaključenih ugovora koje je izvršavao ponuđač, kao ni ostale okolnosti koje nisu u vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj nabavci.

Obrazloženje:

Članom 3. stav 1. tačka 29) Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS”, broj 124/12; u daljem tekstu: ZJN) propisano je da je kriterijum merilo koje se koristi za vrednovanje, upoređivanje i ocenjivanje ponuda. Za razliku od uslova za učešće, koji se odnose na same ponuđače i njihov status i sposobnost da budu učesnici u konkretnom postupku javne nabavke (čl. 75. i 76. ZJN), kriterijum i elementi kriterijuma se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci i služe da se ponude koje nisu odbijene kao neprihvatljive, međusobno uporede i rangiraju kako bi naručilac doneo odluku o dodeli ugovora. Dakle, na osnovu elemenata kriterijuma naručilac dodeljuje konkretni ugovor o javnoj nabavci nekom od ponuđača za kojeg je prethodno utvrđeno da ispunjava uslove za učešće i ostale elemente prihvatljivosti ponude iz člana 3. stav 1. tačka 33) ZJN.

Članom 85. stav 2. ZJN propisano je da se kriterijum ekonomski najpovoljnije ponude zasniva na različitim elementima kriterijuma u zavisnosti od predmeta javne nabavke, kao što su:

1. ponuđena cena;
2. popust na cene iz cenovnika naručioca;
3. rok isporuke ili izvršenja usluge ili radova u okviru minimalno prihvatljivog roka koji ne ugrožava kvalitet kao i maksimalno prihvatljivog roka;
4. tekući troškovi;
5. troškovna ekonomičnost;
6. kvalitet;
7. tehničke i tehnološke prednosti;
8. ekološke prednosti i zaštita životne sredine;
9. energetska efikasnost;
10. post-prodajno servisiranje i tehnička pomoć;
11. garantni period i vrsta garancija;
12. obaveze u pogledu rezervnih delova;
13. post-garancijsko održavanje;
14. broj i kvalitet angažovanih kadrova;
15. funkcionalne karakteristike i dr.

Citirana odredba člana 85. stav 2. ZJN, dakle, određuje da, pored najniže cene, drugi kriterijum za dodelu ugovora o javnoj nabavci za koji se može opredeliti naručilac jeste ekonomski najpovoljnija ponuda i sastavljen je od više elemenata tog kriterijuma, a ne samo od cene. Mogući elementi tog kriterijuma su kao primeri i navedeni u okviru navedene odredbe ZJN, ali 15 navedenih elemenata nisu konačan spisak budući da je na kraju tog spiska jasno navedeno da su mogući i drugi elementi („…i dr.“). Republička komisija smatra da pored slobode naručioca da se opredeli za neki element kriterijuma koji nije naveden u citiranoj odredbi ZJN, postoji i obaveza za naručioca da poštuje osnovne zahteve koji su za sve elemente kriterijuma propisani u članu 84. ZJN – da elementi kriterijuma moraju biti opisani i vrednovani, ne smeju biti diskriminatorski i moraju stajati u logičkoj vezi sa predmetom javne nabavke. Međutim, pored navedenog, a na osnovu analize pomenutih elemenata koji su nabrojani, kao i ostalih odredbi ZJN – posebno onih koje su citirane u ovom obrazloženju, može se zaključiti da naručilac za elemente kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude (kako jednog od navedenih 15 tako i nekih drugih koji nisu navedeni u članu 85. stav 2. ZJN) može odabrati samo one elemente koji se odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci, s obzirom na to da samo ovi elementi mogu imati nespornu logičku vezu sa predmetom javne nabavke koji je istovremeno i predmet izvršenja ugovora koji se zaključuje nakon sprovedenog postupka. Iz navedenih razloga Republička komisija smatra da se kao elementi kriterijuma ekonomski najpovoljnija ponuda ne mogu koristiti oni elementi koji se odnose na realizaciju nekih drugih, ranije zaključenih ugovora koje je izvršavao ponuđač, kao ni ostale okolnosti koje nisu u vezi sa izvršenjem konkretnog ugovora o javnoj nabavci. Naime, zaključak je da se za razliku od uslova za učešće koji se odnose na samog ponuđača, elementi kriterijuma odnose na izvršenje konkretnog ugovora o javnoj nabavci, jer primena istih sledi nakon što je utvrđeno da su ispunjeni uslovi za učešće ponuđača. Ovaj stav Republičke komisije utemeljen je i u odredbi člana 85. stav 4. ZJN kojim je propisana zabrana na osnovu koje se uslovi za učešće iz čl. 75. i 76. ZJN ne mogu odrediti kao elementi kriterijuma. Takođe, iz samog naziva dela ZJN kojim su uređeni kriterijumi – „Kriterijum za dodelu ugovora“,može se zaključiti da se odnose na samo izvršenje konkretnog ugovora, odnosno da se kroz njihovu primenu u obzir uzimaju okolnosti koje ukazuju na to kakvo će biti izvršenje tog ugovora, i kakve će to efekte imati na naručioca i obavljanje njegove delatnosti, a sve u smislu efikasnosti i ekonomičnosti kao jednog od načela javnih nabavki.