Komunikacija putem elektronske pošte ili faksom iz člana 20. Zakona o javnim nabavkama, može da se koristi u postupku javne nabavke, odnosno u postupku zaštite prava, ukoliko je takav način komunikacije izabran od strane naručioca navođenjem adrese elektronske pošte ili broja faksa u pozivu za podnošenje ponuda ili prijava ili u konkursnoj dokumentaciji, odnosno od strane zainteresovanog lica, ponuđača, podnosioca prijave ili kandidata u ponudi, prijavi ili zahtevu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima. Pored navedenog, smatraće se da su naručilac ili zainteresovano lice, ponuđač, podnosilac prijave ili kandidat izabrali komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom i ukoliko konkursnu dokumentaciju ili dodatne informacije ili pojašnjenja, odnosno ponudu, prijavu ili zahtev za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima dostave drugoj strani sa određene adrese elektronske pošte ili broja faksa, pa će se ta adresa i broj koristiti i za dostavljanje dokumenata njima. Strana koja je izabrala komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, a želi da prijem dokumenata vrši samo u svoje radno vreme, dužna je da u istom dokumentu u kojem je navela adresu elektronske pošte ili broj faksa navede šta se u njenoj unutrašnjoj organizaciji smatra radnim danom i radnim vremenom. U suprotnom, dužna je da prijem dokumenata na navedeni način vrši od 0 do 24 sata svakog radnog dana. Kada je jedna strana u skladu sa navedenim stavom izabrala komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, dužna je da, u skladu sa odredbom člana 20. Zakona o javnim nabavkama, na zahtev strane koja vrši dostavljanje, potvrdi prijem svakog dokumenta dostavljenog na izabranu adresu elektronske pošte ili broj faksa kada je to neophodno kao dokaz da je dostavljanje izvršeno. U protivnom, pretpostavka je da je dostavljanje izvršeno, osim ako strana koja nije izvršila potvrdu prijema dokumenta dostavljenog na navedeni način, ne dokaže suprotno. Naručilac koji je na ovaj način dostavljao odluku o dodeli ugovora, o priznavanju kvalifikacije, zaključenju okvirnog sporazuma ili podnosilac koji je na ovaj način dostavljao zahtev za zaštitu prav, odnosno dopunu zahteva mora da ima potvrdu prijema kao dokaz o izvršenom dostavljanju.

Obrazloženje:

Članom 20. stav 1. Zakona o javnim nabavkama („Službeni glasnik RS“, broj 124/12; u daljem tekstu ZJN) predviđeno je da se komunikacija u postupku javne nabavke odvija pisanim putem, odnosno putem pošte, elektronske pošte ili faksom. Dakle, pored pošte, kao redovnog načina obavljanja komunikacije, ZJN ostavlja mogućnost da se ona odvija i putem elektronske pošte ili faksom, pri čemu već u stavu 2. istog člana postavlja zahtev da izabrano sredstvo komunikacije mora biti široko dostupno, kako mogućnost učešća zainteresovanih lica u postupku javne nabavke ne bi bila ograničena. Mogućnost odvijanja komunikacije putem navedenih sredstava se, prema stavu Republičke komisije, odnosi i na postupak zaštite prava, imajući u vidu da isti predstavlja neodvojivi deo postupka javne nabavke.

Iz citiranih odredbi, dakle, proizilazi da postoji mogućnost komunikacije u postupku javne nabavke, odnosno u postupku zaštite prava i putem elektronske pošte ili faksom, pri čemu strana koja želi da vrši komunikaciju navedenim sredstvima, opredeljenje za istu mora učiniti na jasan način, tako da se u svakom konkretnom slučaju nesumnjivo može utvrditi da je izbor takvog sredstva zaista učinjen. To podrazumeva da naručilac, ukoliko izabere navedeni vid komunikacije, takav izbor na nedvosmislen način mora predvideti u pozivu za podnošenje ponuda ili prijava, odnosno u konkursnoj dokumentaciji, a analogno tome isti imperativ važi i kada je u pitanju zainteresovano lice, ponuđač, kandidat ili podnosilac prijave, koji to mora učiniti u dokumentu koji dostavlja naručiocu – zahtevu za dodatnim informacijama ili pojašnjenjima, ponudi, odnosno prijavi. Na navedeni način se omogućuje da lica između kojih će se komunikacija odvijati, budu upoznata sa načinima na koje istu mogu uspešno da ostvare.

Pored toga, komunikacija putem elektronske pošte ili faksom će se smatrati izabranom, u skladu sa članom 20. stav 2. ZJN, i ako se nesumnjivo može utvrditi da je dostavljanje navedenih dokumenata među učesnicima u postupku učinjeno sa određene adrese elektronske pošte odnosno broja faksa, bez obzira da li su izričito navedeni u dokumentima koji su predmet dostavljanja, jer se u takvim situacijama može uzeti da postoji pristanak učesnika u postupku na ovakav način komunikacije, kao i da isti raspolažu mogućnošću njenog ostvarivanja.

Komunikacija u postupku javne nabavke, u skladu sa članom 20. stav 3. ZJN, treba da se odvija na način da se poštuju rokovi predviđeni ZJN-om, i da se u tom cilju, kada je moguće, koriste elektronska sredstva. Shodno tome, pretpostavka je da strana koja se na jedan od prethodno opisanih načina opredeli da komunikaciju vrši putem elektronskih sredstava, a koja elektronska pošta odnosno faks nesumnjivo predstavljaju, raspolaže mogućnošću korišćenja istih, te da će takvo korišćenje biti u funkciji poštovanja rokova predviđenih u ZJN. Stoga se strana koja želi da prijem dokumenata dostavljenih na taj način vrši u toku svog radnog vremena, prilikom opredeljenja za ovaj način komunikacije o tome mora i izjasniti, a što podrazumeva da u istom dokumentu u kojem navodi adresu elektronske pošte ili broj faksa, mora da navede i podatke o svom radnom vremenu i trajanju radne nedelje. U suprotnom, dakle, ako nije na jasan način navedeno koje je to radno vreme, postojaće dužnost prijema dokumenata elektronskim putemu toku celog radnog dana tj. u periodu od 0 do 24 sata.

Ukoliko se neki od učesnika u postupku na jedan od navedenih načina nesumnjivo opredelio za komunikaciju putem elektronske pošte ili faksom, on je time preuzeo i dužnost da izvrši potvrdu prijema svakog dokumenta koji mu je dostavljen na adresu elektronske pošte, odnosno broj faksa za koji se opredelio, a ukoliko takvu potvrdu ne izvrši, uzeće se kao pretpostavka da je dostavljanje predmetnog dokumenta izvršeno. Pritom, navedena pretpostavka je oboriva, odnosno, strana koja tvrdi suprotno može to da dokazuje. Dakle, potvrda prijema u navedenim okolnostima predstavlja dokaz da je dostavljanje izvršeno, što je u skladu sa odredbom člana 20. stav 6. ZJN, kojom je predviđeno da ukoliko je dokument u postupku javne nabavke dostavljen od strane naručioca ili ponuđača putem elektronske pošte ili faksom, strana koja je izvršila dostavljanje dužna je da od druge strane zahteva da na isti način potvrdi prijem tog dokumenta, što je druga strana dužna i da učini kada je to neophodno kao dokaz da je izvršeno dostavljanje.

Na osnovu navedenog se može zaključiti da učesnici u postupku javne nabavke imaju slobodu u izboru načina na koji će vršiti komunikaciju u postupku javne nabavke, te samim tim, odabravši komunikaciju putem elektronske pošte, preuzimaju na sebe obavezu da potvrde prijem svakog dokumenta dostavljenog na navedeni način. Ukoliko su izabrali ovaj način komunikacije, smatra se da raspolažu mogućnostima za njeno nesmetano odvijanje korišćenjem elektronskih sredstava, stoga, propuštanje da se učini potvrda prijema tako dostavljenog dokumenta povlači kao posledicu pretpostavku da je dostavljanje izvršeno, uz mogućnost dokazivanja suprotnog.

Navedena pretpostavka se, međutim, ne odnosi na naručioca koji je na pomenuti način vršio dostavljanje odluke o dodeli ugovora, o zaključenju okvirnog sporazuma, o priznavanju kvalifikacije ili o obustavi postupka, kao ni na podnosioca zahteva za zaštitu prava koji je izabrao ovaj vid dostavljanja za dostavu zahteva za zaštitu prava, odnosno dopune zahteva, jer je članom 108. st. 7. i 8. ZJN predviđeno da naručilac mora da ima potvrdu prijema u slučaju dostavljanja navedenih odluka ili dokaz o odbijanju prijema, a u skladu sa članom 149. stav 8. ZJN ove se odredbe shodno primenjuju i na podnošenje zahteva za zaštitu prava.