Zahtev za zaštitu prava predstavlja inicijalni akt kojim se pokreće postupak zaštite prava povodom radnji naručioca u konkretnom postupku javne nabavke.

Zahtev za zaštitu prava podnosi se naručiocu, a kopija se istovremeno dostavlja Republičkoj komisiji.

Zahtev za zaštitu prava može podneti:

• ponuđač, podnosilac prijave, kandidat ili zainteresovano lice, koji ima interes za dodelu ugovora, odnosno okvirnog sporazuma u konkretnom postupku javne nabavke i koji je pretrpeo ili bi mogao da pretrpi štetu zbog postupanja naručioca protivno odredbama Zakona o javnim nabavkama
• Uprava za javne nabavke
• Državna revizorska institucija
• javni pravobranilac
• građanski nadzornik

Zahtev za zaštitu prava može se podneti u toku celog postupka javne nabavke, protiv svake radnje naručioca, osim ako nije drugačije određeno Zakonom o javnim nabavkama. U tom smislu, zahtev za zaštitu prava se podnosi u rokovima i na način propisan odredbom člana 149. Zakona o javnim nabavkama, shodno vrsti konkretnog postupka javne nabavke, te fazi postupka u kojoj se podnošenjem zahteva za zaštitu prava inicira postupak zaštite prava.

Posledice podnošenja zahteva za zaštitu prava na tok postupka javne nabavke, i dozvoljenost radnji koje nakon toga naručilac može da preduzme u cilju njegovog sprovođenja, regulisane su odredbom člana 150. Zakona o javnim nabavkama.

Sadržina zahteva za zaštitu prava:

Da bi postupak zaštite prava mogao da otpočne, podneti zahtev za zaštitu prava mora da ima zakonom određenu sadržinu. Obavezni elementi zahteva za zaštitu prava, propisani članom 151. stav 1. Zakona o javnim nabavkama, su:

• naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
• naziv i adresu naručioca;
• podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;
• povrede propisa kojima se uređuje postupak javne nabavke;
• činjenice i dokaze kojima se povrede dokazuju;
• potvrdu o uplati takse iz člana 156. ovog zakona;
• potpis podnosioca.

 POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA PRED NARUČIOCEM

Po prijemu zahteva za zaštitu prava, naručilac vrši njegovu prethodnu proveru u cilju utvrđivanja ispunjenosti procesnih uslova za odlučivanje o osnovanosti zahteva za zaštitu prava. U tom smislu, naručilac vrši prethodnu proveru istog tako što utvrđuje:

• da li je zahtev za zaštitu prava potpun, odnosno da li sadrži sve obavezne elemente iz člana 151. Zakona o javnim nabavkama,
• da li je zahtev za zaštitu prava podnet u roku,
• da li je zahtev za zaštitu prava podnelo lice koje ima aktivnu legitimaciju.

Ukoliko zahtev nije potpun, naručilac je dužan da, shodnom primenom odredaba Zakona o opštem upravnom postupku, pozove podnosioca zahteva da isti dopuni u ostavljenom roku, te ako podnosilac zahteva ne postupi u ostavljenom roku ili zahtev ne dopuni u skladu sa pozivom naručioca, naručilac donosi zaključak kojim odbacuje zahtev za zaštitu prava.

Ukoliko je zahtev za zaštitu prava podnet neblagovremeno ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, naručilac donosi zaključak kojim odbacuje zahtev za zaštitu prava.

Protiv zaključka naručioca kojim se odbacuje zahtev za zaštitu prava može se izjaviti žalba Republičkoj komisiji, u roku od tri dana od dana prijema zaključka naručioca.

Nakon prethodnog ispitivanja, ukoliko utvrdi da je podneti zahtev za zaštitu prava uredan u smislu procesnih pretpostavki za odlučivanje, naručilac u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva, postupa na jedan od sledećih načina:

• rešenjem usvaja zahtev za zaštitu prava, te isto dostavlja podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja, ili
• dostavlja Republičkoj komisiji odgovor u kojem je dužan da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava.

Pritom, ukoliko naručilac donese rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava, a ukoliko istim nije usvojio sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva može pisanim izjašnjenjem nastaviti postupak pred Republičkom komisijom u roku od tri dana od dana prijema rešenja o čemu istovremeno obaveštava naručioca.

POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA PRED REPUBLIČKOM KOMISIJOM

Republička komisija posle prijema pisanog izjašnjenja o nastavku postupka zaštite prava ili odgovora naručioca na zahtev za zaštitu prava, sa kompletnom dokumentacijom koja se odnosi na predmetni postupak javne nabavke, vrši prethodnu proveru tako što utvrđuje:

• da li je zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje, podnet u roku;
• da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;
• da li zahtev sadrži sve obavezne elemente iz člana 151. Zakona o javnim nabavkama.

Ukoliko utvrdi da nije ispunjen neki od navedenih procesnih preduslova, Republička komisija donosi zaključak kojim odbacuje zahtev za zaštitu prava.

Ukoliko su ispunjeni svi procesni preduslovi za meritorno postupanje po podnetom zahtevu za zaštitu prava, u smislu potpunosti, blagovremenosti te aktivne legitimacije, Republička komisija pristupa utvrđivanju činjeničnog stanja neophodnog za meritorno odlučivanje o osnovanosti podnetog zahteva za zaštitu prava.

Prilikom meritornog razmatranja te odlučivanja o osnovanosti zahteva za zaštitu prava, Republička komisija odlučuje u granicama podnetog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni o svim navodima podnosioca zahteva, kao i o povredama za koje podnosilac zahteva nije znao, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke.

Pored navedenog, Republička komisija po službenoj dužnosti ispituje i da li su ispunjeni zakonski uslovi za primenu određenog postupka javne nabavke, da li su prekršene odredbe zakona zbog kojih se ugovor može poništiti ili je isti ništav, kao i da li postoje razlozi zbog kojih postupak javne nabavke ne može da se okonča na zakonit način. U opisanim slučajevima Republička komisija može nastaviti postupak zaštite prava i ako podnosilac zahteva za zaštitu prava odustane od zahteva.

Republička komisija će izvesti dokaze za koje oceni da su od uticaja za donošenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Republička komisija odlučuje donošenjem zaključka ili rešenja.

Republička komisija o zahtevu za zaštitu prava odlučuje rešenjem u roku od 20 dana od dana prijema kompletne dokumentacije potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje, pri čemu se navedeni rok za odlučivanje može, u opravdanim slučajevima, produžiti za 15 dana, dok o žalbi protiv zaključka naručioca odlučuje u roku od 8 dana od dana prijema žalbe.

Odluka Republičke komisije se dostavlja naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od pet dana od dana donošenja, nakon čega se objavljuje na internet stranici Republičke komisije i na Portalu javnih nabavki.

U postupcima javnih nabavki koji se sprovode radi otklanjanja posledica elementarnih nepogoda i tehničko-tehnoloških nesreća – udesa važe posebna pravila u vezi sa načinom ostvarivanja zaštite prava i rokovima za odlučivanje, shodno odredbi člana 131d Zakona o javnim nabavkama.

DOZVOLJENA PRAVNA SREDSTVA

Protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba.

Protiv odluke Republičke komisije može se pokrenuti upravni spor u roku od 30 dana od dana prijema odluke.

Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela i dostavila odluku u rokovima predviđenim zakonom.

Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje odluke Republičke komisije.

Takođe, shodno odredbi člana 168. Zakona o javnim nabavkama, ništavi su ugovori o javnoj nabavci koji su zaključeni protivno odluci Republičke komisije.