Zahtev za zaštitu prava

/Zahtev za zaštitu prava
Zahtev za zaštitu prava2020-12-16T12:23:46+00:00

Zahtev za zaštitu prava predstavlja podnesak iz člana 204. stav 2. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS“, br. 91/2019; u daljem tekstu ZJN) koji se  može podneti u toku celog postupka javne nabavke, osim ako nije drugačije određeno Zakonom o javnim nabavkama, a najkasnije u roku od 10 dana od dana objavljivanja na Portalu javnih nabavki odluke naručioca kojom se okončava postupak javne nabavke u skladu sa ovim zakonom.

Zahtev za zaštitu prava podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki u kom slučaju se korišćenjem ovog informacionog sistema dostavlja istovremeno naručiocu i Republičkoj komisiji, odnosno u pisanom obliku, neposrednom predajom ili preporučenom poštom naručiocu, u kom slučaju podnosilac zahteva podnosi zahtev za zaštitu prava naručiocu uz istovremenu obavezu da kopiju zahteva dostavi Republičkoj komisiji.

Zahtev za zaštitu prava može da podnese radi ostvarivanja svog prava na pravnu zaštitu privredni subjekt, kandidat, odnosno ponuđač, koji je imao ili ima interes za dodelu određenog ugovora, odnosno okvirnog sporazuma i koji ukazuje da je zbog postupanja naručioca protivno odrebama ZJN oštećen ili bi mogla da nastane šteta usled dodele ugovora, odnosno okvirnog sporazuma protivno odredbama ZJN.

Zahtev za zaštitu prava mogu da podnesu u javnom interesu:

  • Kancelarija za javne nabavke
  • Državna revizorska institucija
  • nadležno pravobranilaštvo

kada u vršenju svojih ovlašćenja saznaju za nepravilnosti u postupcima javnih nabavki.

Odredbom člana 204. stav 4. ZJN zabranjeno je podnošenje zahteva za zaštitu prava radi ostvarenja nekog drugog cilja, a ne onog zbog kog je to pravo priznato, dok je stavom 5. propisano da se zahtevom za zaštitu prava ne može osporavati određivanje vrste postupka, sadržina javnog poziva i konkursna dokumentacija, ako su predmet osporavanja eventualni nedostaci i nepravilnosti na koje nije prethodno ukazano naručiocu na način predviđen članom 97. ZJN.

Rokovi za podnošenje zahteva za zaštitu prava propisani su članom 214. ZJN prema vrsti konkretnog postupka javne nabavke i prema fazi postupka javne nabavke u kojoj su preduzete radnje naručioca koje osporava podnosilac zahteva, dok su članom 215. ZJN propisani rokovi u vezi sa osporavanjem zakonitosti dodele ugovora koje je naručilac dodelio primenom odredbi člana 11. do 21. ZJN.

U skladu sa članom 216. ZJN podnošenje zahteva za zaštitu prava zadržava dalje postupanje naručioca u postupku javne nabavke do okončanja postupka zaštite prava, osim u slučaju pregovaračkog postupka iz člana 61. stav 1. tačka 2) ZJN.

Dozvoljenost radnji koje nakon podnetog zahteva za zaštitu prava preduzima naručilac uslovljena je donošenjem odluke Republičke komisije u skladu sa članom  216. stav 2. ZJN.

SADRŽINA ZAHTEVA ZA ZAŠTITU PRAVA:

Zahtev za zaštitu prava sadrži:

  • naziv i adresu podnosioca zahteva i lice za kontakt;
  • naziv i adresu naručioca;
  • podatke o javnoj nabavci koja je predmet zahteva, odnosno o odluci naručioca;
  • činjenice i dokaze o povredama propisa iz člana 204. stav 1. ovog zakona;
  • potpis podnosioca.

Uz zahtev za zaštitu prava podnosilac zahteva naručiocu dostavlja ovlašćenje za zastupanje u postupku zaštite prava, ukoliko radnje u postupku zaštite prava preduzima preko punomoćnika.

Podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu dužan je da u zahtevu za zaštitu prava imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem.

Podnosilac zahteva je dužan da naručiocu uz podneti zahtev za zaštitu prava dostavi dokaz o uplati takse iz člana 225. ZJN, a koji predstavlja svaki dokument iz koga može da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. ZJN i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava.

POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA

Postupak zaštite prava je u skladu sa odredbom člana 204. stav 1. ZJN, postupak pravne zaštite povodom postupka javne nabavke u skladu sa ovim zakonom, postupka za dodelu ugovora u skladu sa zakonom kojim se uređuju javno-privatna partnerstva i koncesije, kao i u drugim slučajevima u skladu sa zakonom, koji čine:

1) prethodni postupak, koji sprovodi naručilac i

2) postupak pred Republičkom komisijom.

Odredbama članova 205. do 210. ZJN propisana su načela postupka zaštite prava, koja se shodno primenjuju i u drugim postupcima iz nadležnosti Republičke komisije i to:

– načelo zakonitosti

– načelo efikasnosti

– načelo pristupačnosti

– načelo kontadiktornosti

– načelo pismenosti

 PRETHODNI POSTUPAK KOJI SPROVODI NARUČILAC

Po prijemu zahteva za zaštitu prava, obaveza je naručioca u skladu sa članom  218. ZJN da kopiju zahteva bez odlaganja dostavi izabranom ponuđaču, koji može da dostavi svoje mišljenje u vezi sa podnetim zahtevom tako da isto bude primljeno kod naručioca najkasnije u roku od dva radna dana od dana kada je izabrani ponuđač primio kopiju zahteva.

Naručilac po prijemu zahteva za zaštitu prava utvrđuje ispunjenost procesnih pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti zahteva za zaštitu prava, tako što utvrđuje:

  • da li je uz zahtev za zaštitu prava dostavljen dokaz da je uplaćena taksa u skladu sa članom 225. ZJN, iz koga može da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. ZJN i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava
  • da li je zahtev za zaštitu prava podnet u roku,
  • da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju.
  • da li zahtev za zaštitu prava ima sadržinu iz člana 217. stav 1. ZJN,

Naručilac će rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu prava, bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da isti dopuni, ako uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz da je uplaćena taksa iz člana 225. ZJN (iz koga se može utvrditi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. ZJN i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava), ukoliko podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu, u zahtevu za zaštitu prava ne imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem, kao i ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime podnosioca zahteva podneo punomoćnik iz reda advokata postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje.

Takođe, ukoliko je zahtev za zaštitu prava podnet neblagovremeno ili ga je podnelo lice koje nema aktivnu legitimaciju, naručilac donosi rešenje kojim odbacuje zahtev za zaštitu prava.

Ukoliko zahtev nema sadržinu iz člana 217. stav 1. ZJN, tako da je usled tog nedostatka onemogućeno dalje postupanje, naručilac će bez odlaganja da pozove podnosioca zahteva da isti dopuni u roku od tri radna dana uz ukazivanje na to kako je podnosilac zahteva dužan da postupi kako bi otklonio utvrđene nedostatke  i da ga upozori na posledice propuštanja.

Ako podnosilac zahteva ne postupi u ostavljenom roku ili zahtev ne dopuni u skladu sa pozivom naručioca, naručilac donosi rešenje kojim odbacuje zahtev za zaštitu prava.

Protiv rešenja naručioca kojim se odbacuje zahtev za zaštitu prava podnosilac zahteva može da izjavi žalbu Republičkoj komisiji, u roku od tri dana od dana prijema rešenja naručioca.

Žalba na rešenje naručioca podnosi se elektronskim putem preko Portala javnih nabavki, u kom slučaju se korišćenjem ovog informacionog sistema dostavlja istovremeno Republičkoj komisiji i naručiocu, odnosno u pisanom obliku, neposrednom predajom ili preporučenom poštom Republičkoj komisiji, u kom slučaju podnosilac zahteva podnosi žalbu Republičkoj komisiji uz istovremenu obavezu da kopiju žalbe dostavi naručiocu.

Ukoliko nakon prethodnog ispitivanja utvrdi da je podneti zahtev za zaštitu prava uredan u smislu ispunjenosti procesnih pretpostavki za odlučivanje, odnosno nakon uređenja zahteva za zaštitu prava ukoliko je isto zahtevao, naručilac u roku od pet radnih dana od dana prijema urednog zahteva, može u skladu sa odredbama člana 220. stav 1. ZJN da postupi samo na jedan od sledećih načina:

  • ako smatra da su navodi urednog zahteva za zaštitu prava osnovani, te da je povrede odredbi ZJN moguće otkloniti u istom postupku javne nabavke, donosi rešenje kojim usvaja zahtev za zaštitu prava i delimično poništava postupak javne nabavke, u kojem treba da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava, te isto dostavlja podnosiocu zahteva, ponuđačima i Republičkoj komisiji u roku od tri dana od dana donošenja,
  • ukoliko smatra da navodi iz podnetog zahteva za zaštitu prava nisu osnovani ili da ocena o osnovanosti navoda za posledicu može da ima poništenje postupka javne nabavke u celini, dostavlja Republičkoj komisiji odgovor u kojem treba da se izjasni na sve navode zahteva za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju iz postupka javne nabavke, radi odlučivanja o zahtevu za zaštitu prava, a primerak odgovora dostavlja podnosiocu zahteva (u skladu sa načelom kontradiktornosti).

Podnosilac zahteva, u roku od dva dana od prijema odgovora, može da dostavi Republičkoj komisiji i naručiocu svoje mišljenje u vezi sa odgovorom naručioca.

Ukoliko naručilac donese rešenje kojim je delimično poništio postupak javne nabavke, ali nije ocenio kao osnovane sve navode zahteva za zaštitu prava, podnosilac zahteva može podnošenjem pisanog izjašnjenja u roku od dva radna dana od dana prijema rešenja, u skladu sa članom 220. stav 3. ZJN, nastaviti postupak zaštite prava pred Republičkom komisijom, o čemu istovremeno obaveštava naručioca dostavljanjem kopije izjašnjenja.

Kada naručilac ne postupi u skladu sa članom 220. stav 1. ZJN, smatraće se da postupak zaštite prava nije ni započet ako podnosilac zahteva Republičkoj komisiji ne dostavi izjašnjenje o nastavku postupka zaštite prava pred Republičkom komisijom u skladu sa članom 220. stav 4. ZJN u roku od 20 radnih dana od dana podnošenja zahteva za zaštitu prava naručiocu.

Pisano izjašnjenje podnosi se Republičkoj komisiji, neposrednom predajom na pisarnici Uprave za zajedničke poslove republičkih organa ili putem pošte u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.

Ukoliko podnosilac zahteva podnese Republičkoj komisiji pisano izjašnjenje o nastavku postupka zaštite prava pred Republičkom komisijom iz člana 220. stav 4. ZJN, naručiocu dostavlja kopiju izjašnjenja radi obaveštavanja i u tom slučaju naručilac ima rok od tri dana od prijema kopije izjašnjenja da dostavi Republičkoj komisiji kompletnu dokumentaciju potrebnu za odlučivanje o podnetom zahtevu za zaštitu prava.

Naručilac može rešenjem da obustavi postupak zaštite prava koji je pokrenut u konkretnom postupku javne nabavke pre nego što je preduzeo jednu od radnji iz člana 220. stav 1. ZJN, a posle prijema pisanog obaveštenja o odustanku od zahteva za zaštitu prava.

POSTUPAK  PRED REPUBLIČKOM KOMISIJOM

Postupak zaštite prava pred Republičkom komisijom započinje posle prijema odgovora naručioca na zahtev za zaštitu prava, sa kompletnom dokumentacijom koja se odnosi na predmetni postupak javne nabavke  ili pisanog izjašnjenja o nastavku postupka zaštite prava koje Republičkoj komisiji u skladu sa odredbama ZJN dostavlja podnosilac zahteva.

Naručilac odgovor na zahtev za zaštitu prava i kompletnu dokumentaciju koja se odnosi na predmetni postupak javne nabavke dostavlja Republičkoj komisiji u roku od u roku od pet radnih dana od dana prijema urednog zahteva za zaštitu prava, neposrednom predajom na pisarnici Uprave za zajedničke poslove republičkih organa ili putem pošte u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima.

Republička komisija vrši prethodnu proveru u vezi ispunjenosti procesnih pretpostavki za odlučivanje o osnovanosti zahteva za zaštitu prava, tako što utvrđuje:

  • da li je uz zahtev za zaštitu prava dostavljen dokaz da je uplaćena taksa u skladu sa članom 225. ZJN iz koga može da se utvrdi da je transakcija izvršena na odgovarajući iznos iz člana 225. ZJN i da se odnosi na predmetni zahtev za zaštitu prava
  • da li je zahtev za zaštitu prava, odnosno pisano izjašnjenje o nastavku postupka pred Republičkom komisijom, podnet u roku;
  • da li podnosilac zahteva ima aktivnu legitimaciju;
  • da li zahtev za zaštitu prava ima sadržinu iz člana 217. stav 1. ZJN.

Republička komisija rešenjem odbacuje zahtev za zaštitu prava, bez prethodnog pozivanja podnosioca zahteva da isti dopuni, ako uz podneti zahtev za zaštitu prava nije dostavljen dokaz da je uplaćena taksa iz člana 225. ZJN, ukoliko podnosilac zahteva koji ima boravište ili prebivalište, odnosno sedište u inostranstvu u zahtevu za zaštitu prava ne imenuje punomoćnika za primanje pismena u Republici Srbiji, uz navođenje svih podataka potrebnih za komunikaciju sa označenim licem, kao i ako u sadržini podnetog zahteva za zaštitu prava koji je u ime podnosioca zahteva podneo punomoćnik iz reda advokata postoje nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje.

Ukoliko utvrdi da je zahtev za zaštitu prava podnet neblagovremeno ili ako je podnet od strane lica koje nema aktivnu legitimaciju, Republička komisija rešenjem obacuje zahtev za zaštitu prava.

Ukoliko utvrdi da je izjašnjenje o nastavku postupka zaštite prava pred Republičkom komisijom podneto neblagovremeno ili je nedopušteno, Republička komisija rešenjem  isto odbacuje.

Ukoliko zahtev za zaštitu prava nema sadržinu iz člana 217. stav 1. ZJN, tako da je usled tog nedostatka onemogućeno dalje postupanje, Republička komisija će bez odlaganja da pozove podnosioca zahteva da isti dopuni u roku od tri radna dana uz ukazivanje na to kako je podnosilac zahteva dužan da postupi kako bi otklonio utvrđene nedostatke  i da ga upozori na posledice propuštanja.

Ako podnosilac zahteva ne postupi u ostavljenom roku ili zahtev ne dopuni u skladu sa pozivom Republičke komisije, Republička komisija rešenjem odbacuje zahtev za zaštitu prava.

Ukoliko su ispunjeni svi procesni preduslovi za meritorno postupanje po podnetom zahtevu za zaštitu prava, u smislu potpunosti, blagovremenosti, te aktivne legitimacije podnosioca zahteva za pokretanje postupka zaštite prava, Republička komisija pristupa utvrđivanju činjeničnog stanja neophodnog za meritorno odlučivanje o osnovanosti podnetog zahteva za zaštitu prava.

Republička komisija odlučuje u granicama procesno urednog zahteva za zaštitu prava i dužna je da se izjasni o povredama odredaba ZJN za koje podnosilac zahteva nije mogao da zna, a koje su uticale na odluku naručioca u postupku javne nabavke, u skladu sa odredbom člana 226. stav 1. ZJN.

Republička komisija može u celini da poništi postupak javne nabavke i ukoliko su u postupku zaštite prava, a u vezi sa navodima iz zahteva za zaštitu prava, utvrđene povrede odredaba ZJN usled kojih postupak ne može da se okonča na zakonit način, u skladu sa odredboma člana 226. stav 2. ZJN.

Republička komisija će da izvede dokaze za koje oceni da su od uticaja na donošenje pravilne i zakonite odluke o podnetom zahtevu za zaštitu prava u skladu sa članom 226. stav 3. ZJN, koristeći po potrebi mogućnosti predviđene članom 222, 223. i 224. ZJN.

Republička komisija o osnovanosti zahteva za zaštitu prava odlučuje donošenjem rešenja u skladu sa članom 226. stav 3. tačka 1) i 2) ZJN, u roku od 30 dana od dana prijema kompletne dokumentacije potrebne za utvrđivanje činjeničnog stanja i odlučivanje, pri čemu se navedeni rok za odlučivanje može, u opravdanim slučajevima, produžiti za 15 dana.

Republička komisija rešenjem obustavlja postupak na osnovu prijema pisanog obaveštenja o odustanku od zahteva za zaštitu prava pre donošenja odluke.

DOZVOLJENA PRAVNA SREDSTVA

Odluka Republičke komisije se dostavlja naručiocu, podnosiocu zahteva i izabranom ponuđaču u roku od 10 (deset) dana od dana donošenja, nakon čega se objavljuje na internet stranici Republičke komisije i na Portalu javnih nabavki.

Naručilac je dužan da obavesti sve učesnike u postupku o donetoj odluci Republičke komisije.

Protiv odluke Republičke komisije ne može se izjaviti žalba.

Protiv odluke Republičke komisije može se pokrenuti upravni spor u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke podnosiocu zahteva.

Upravni spor može se pokrenuti i kada Republička komisija nije donela odluku u rokovima predviđenim članom 227. ZJN.

Pokretanje upravnog spora ne odlaže izvršenje odluke Republičke komisije.

Republička komisija obaveštava naručioca o pokrenutom upravnom sporu.